«Либертаријанизам је идеологија оних који су "горе" у друштвеном систему. Богати би желели да се њихово богатство не умањује порезима, а они на власти желели би да се власт не умањује ограничењима. Они више не траже ауторитарну власт која би (на директан начин) контролисала приватне животе и мишљења свих, али желе да нико други не ограничава њих»
Владимир Милутиновић, Постидеологије, стр. 69


Jedna od osnovnih karakteristika libertarijanizma jeste insistiranje na principu podele vlasti. Libertarijanizam kao i klasični liberalizam polazi od pretpostavke da je ogromna koncentracija moći u jednom organu vlasti opasna po slobodno društvo. Tri grane vlasti izvršna, sudska i zakonodavna, imaju jasno definisani domen delovanja i jedna se ne meša u rad druge. Američki sistem checks and balances je najbolji ustavni aranžman koji to odražava. Tako da je potpuno besmisleno optuživati libertarijanizam da zagovara nekontrolisanu vlast. Nikakav argumentovani dokaz ne postoji za to.
Libertarijanizam je ideologija slobodnih pojedinaca koja smatra da vlada ne sme da raspolaže bogatstvom ljudi. Dosledni libertarijanac ne pravi razliku između produkcije i distribucije. Odnosno ono što pojedinac proizvede on ima apsolutno pravo na to. Samo on može odlućiti šta će raditi da tim proizvodom. Država sprovodi prinudnu preraspodelu u društvu jer polazi od fatalne greške da poseduje univerzalno znanje o javnim potrebama i interesima i da će samo ona uspešno rešiti socijalne probleme. Ne stvara država bogatstvo i ne padaju stvari sa neba pa da ih može raspodeljivati kako ona misli.


"Либертаријанизам је идеологија оних који су "горе" у друштвеном систему. Богати би желели да се њихово богатство не умањује порезима" - a suprotno bogatima siromasni bas vole poreze?! Ako bi logicno razmisljali onda bi bas ti siromasni morali da insistiraju na smanjenju poreza jer bi od njihovog smanjenja proporcionalno oni imali znatno vise koristi od bogatih !!!!!!!!!!


Прво, Риста, ако "Država sprovodi prinudnu preraspodelu u društvu jer polazi od fatalne greške da poseduje univerzalno znanje o javnim potrebama i interesima i da će samo ona uspešno rešiti socijalne probleme" oнда долазимо до следећег: ако држава на неки начин не спроводи "прерасподелу у друштву" и не поседује "univerzalno znanje o javnim potrebama i interesima", ко познаје потребе и интересе грађана и ко онда спроводи прерасподелу? Слободно тржиште? "Појединци"? Другим речима ако држава у потпуности препусти тржишну утакмицу "појединаца" онда неминовно долазимо до ситуације да ће у тој утакмици надвладати они који имају пара- олигарси, богаташи, назовимо их како хоћеш (ти их зовеш „појединци“); док ће већина грађана бити талац у рукама управо оних који својом економском моћи купују сваку другу врсту власти- извршну, судску и законодавну (примери су безбројни, а немој ми само рећи да ће њих контролисати „минимална држава“). Имајући све ово у виду долазимо до тога да се о причи о слободном тржишту и либертаријанизму као "ideologija slobodnih pojedinaca koja smatra da vlada ne sme da raspolaže bogatstvom ljudi." скоро по правилу крију олигарси који својим економским богатством у „слободној“ утакмици намећу своје вредности и истине као универзалне јер они увек излазе као победници. У том смислу, Зринка, не треба вршити замену теза и рећи да „сиромашнима“ није стало да смањења пореза ако аутор каже да би богати „желели да се њихово богатство не умањује порезима..“ То колико либертаријанизам брине о сиромашнима, то ти као њихов следбеник најбоље знаш. Сиромашнима није највећи проблем у животу плаћање пореза уколико они имају сигуран посао и плату, јер управо порезом обичан народ купује своју економску (а и сваку другу) сигурност. Риста је навео пример америчког система checks and balances али притом није помену да је у Америци плаћање пореза „света крава“ и да се све може избећи сем плаћања пореза. А у условима где „појединци“ (у преводу олигарси) доминирају тржишном утакмицом, за обичан народ или сиромашне, како их ти називаш, нема места. Њихова егзистенција директно и једино зависи од добре воље оних поменутих „појединаца“, у смислу колико ће се они сажалити на њихову будућност. А сви ми исувише добро знамо колико богати „појединци“ имају милости за сиромашне...
П.С. Велики поздрав за аутора текста „Hajekova kritika društvene pravde“


„Čovjek koji je svjestan svojih nesposobnosti da izdrži konkurenciju, prezire ’taj ludi konkurentski stav’. Onaj koji nije sposoban služiti svojim sugrađanima, želi njima vladati“. Fundamentalna psiholoshka cinjenica .
(Ludvig fon Mizes, „Društvene i političke implikacije birokratizacije”, u: Ludwig von Mises i Friedrich A. Hayek, O slobodnom tržištu. Klasični eseji, Mate, Zagreb, 1997, str. 157). Promisli o tome Sarl ...
P.S. Hvala na pozdravu ... Srdacan pozdrav i tebi ....


Sarl, tvoje pitanje je potpuno legitimno: ко познаје потребе и интересе грађана и ко онда спроводи прерасподелу? Odgovor na pitanje je previše očigledan: sami slobodni pojedinci i jedino oni imaju svest o svojim potrebama; jedino oni imaju uvid u to koliko im je sredstava na raspolaganju u ispunjavanju svojih interesa i na kraju samo oni mogu na osnovu toga planirati akcije. Socijalna država ruši individualizam, upravo svojim metaznanjem o potrebama i interesima društva, a za libertarijanizam, koliko je meni poznato, društvo ne postoji kao poseban entitet, ono je skup slobodnih ljudi.
Kao što sam pomenuo princip podele vlasti, još jedan važan princip libertarijanizma je neutralnost pravila na kojima se zasnivaju institucije. Neutralnost je suštinski važna jer sve pojedince tretira podjednako i nikome ne daje prednost. Minimalna država ne sme da favorizuje one u materijalno lošijem položaju ne samo iz razloga što to NE ZNA da uradi već zato što je to nemoralno i narušava individualna prava onih pojedinaca koje ti stavljaš pod znacima navoda. Dakle libertarijanizam zagovara postojanje nepristrasnih i neutralnih institucija. Da socijalna država ne zna da reši problem siromaštva i nezaposlenosti to se pokazalo iz istorijske prakse: Mizes je još 1922. godine pokazao gde će socijalizam odvesti upravo iz razloga što ne poštuje slobodni mehanizam cena (npr. Ukoliko država hoće da zaštiti da i najsiromašniji mogu po povoljnijim cenama da kupe mleko, Mizes je argumentovano dokazao da će to usled lančane rekacije dovesti do nestašice mleka i onda ga niko neće imati dovoljno) Fridman je doveo do besmisla Kejnzovu ideju da država može upravljati tražnjom (kritika Filipsove krive). Celokupna filozofija države blagostanja iscrpljuje se u jednom Kejnzovom odgovoru na pitanje o inflaciji, da smo dugoročno svi mrtvi! Da socijalna država ispunjava svoja obećanja zašto je došlo do tržišnih revolucija u UK, USA, Istočno evropskim republikama, jugoistočnoj Aziji, Kini, Australiji, Novom Zelandu?
Što se tiče bogatih pojedinaca samo od njihove slobodne volje, koju ti potcenjuješ ( npr. Voren Bafet izdvaja više od 70% svojih prihoda u dobrotvorne svrhe) zavisi da li će pomoći siromašnim pojedincima ili ne. Drugi način pored toga je prinuda, a to nema veze sa liberalizmom. Nije moralno oduzimati od jednih i davati drugima,ako oni nisu dali saglasnost za to.
Ne kažem da sam protiv poreza, (a američki sistem checks and balances se odnosi na podelu vlast) ali porezi moraju da budu minimalni da bi se izdržavali vojska, policija i sudstvo. To su jedine funkcije minimalne države koje poštuju dostojanstvo individualnih prava.
tvoj stav: порезом обичан народ купује своју економску (а и сваку другу) сигурност je apsolutno ekonomski neosnovan. Zašto onda razvojna država smanjuje poreze i daje podsticaje siromašnima? Upravo da bi postigli privredni zamah, a kada postignu razmah država krene da ih guši porezima... Porez je, kao što je rekao Nozik, prinudni rad.


Мислим да овде у коментарима није право место за даљу расправу по питању либертаријанизма и унапред прихватам вашу осуду да немам даљих аргумената за наставак ове конструктивне дискусије. Ипак само желим да саопштим да бих имао још сијасет ствари које би довео у питање осим већ поменутих: успешности праве социјално и национално одговорне државе, о томе колико сами слободни појединци поседују универзално метазнање о расподели "свог" новца, затим о непостојању друштва као ентитета као и о "неморалном" чину (колико је мени познато код либертаријаниста морал је релативна категорија, не постоји нешто што је за све нас "слободне грађане" подједнако морално) државе да "фаворизује" сиромашне... Али оно што би нарочито оспорио јесте управо противљење социјалној држави а афирмација слободног тржишта, које је такође социјална институција. Наиме слободно тржиште укључује законе, арбитражу и остале правне механизме који осигуравају поменуто тржиште. У том смислу диситрибуција које се одвија путем слободног либертаријанског тржишта јесте дистрибуција под контролом либертаријанског друштва, дакле социјална категорија.
Затим, либертаријанци тврде да су основна права човека право на живот, слободу и власништво. Намеће се питање а ко је одредио а права и по чему су та а не и нека друга права основна? Опет понављам има много, благоречено, дилема које се јављају код либертаријанизма, али по мом скромном мишљењу на овом месту и ово је много.
На крају као круна поразу мог виђења цитирам Исајиу Берлина, британског либерала (напомињем либерала) који каже:
"Слобода за вукове, значи смрт за овце".
Велики поздрав за све учеснике, нарочито за аутора Милована Декића!
До неког новог виђења!


S obzirom na fundamentalnost rasprave, i ja smatram da joj ovde nije mesto ... Tim povodom zelim da dodam svoj zakljucak:

Drugu Šarlu:
Odavno sam raspravu sa ljudima čije su vrednosti autoritarne, moral apsolutan i nepogreshiv, ideologija holistička, a politička koncepcija i program ishodujuće nužno totalitarni, počeo da smatram za neukusnu ili u najmanju ruku neinspirativnu. Jer u pitanju je temeljni sukob vrednosti – kolektivizma + tribalizma + organicizma protiv individualizma i elementarne ljudske slobode. Iz svog polemičkog iskustva sa autoritaristima i svima ostalima koji poput njih za sebe smatraju da su najbolji - najvredniji, nepogrešivi, najpametniji, najkvalitetniji (verovatno i najzgodniji - što da ne ?) znam da će njihova argumentacija na kraju teško otići dalje od tvrdnje da je nešto jednostavno ljudski (npr. po svaku cenu pomoći nekome). To autoritarno postuliranje ljudskog pretpostavljam izvlače iz praktikovane vere koju drže za nepogrešivu i samim tim validnu za pružanje osnove za supstantivnu (+ neminovno tiransku) integraciju društva. Teško da će uspeti da prebrode svoj temeljni plemensko-organicistički mit: da je društvo nekakva organizacija, koju je neko stvorio, koju u životu održavaju direktive i vrhovne komande, i koja mora da ima cilj kojem se sve mora podrediti. Samo šteta što će taj cilj definisati ljudi koji mogu biti najgora bagra. Teško će oni emotivno moći da prebrode situaciju slobodnog društva, gde smo svi podjednako vredni i samostalno (+ kroz dobrovoljnu saradnju sa drugima) praktikujemo sopstvene vizije dobrog života. To im je degutantno zato što oni bolje znaju od drugih šta je za njih dobro. Jer su nepogrešivi. Moralno je i „ljudski“ (pa čak i nasiljem) prema ljudima se ophoditi kao prema deci koja nisu svesna šta je za njih najbolje. Avaj, postoji Mesija - Neko Ko Najbolje i Sve Zna. Tog ne treba ograničavati u njegovoj altruističkoj želji da svima pomogne i ostvari Srećnu Zajednicu Istinski Moralnih i Verujućih Ljudi. Problemčić u tome je što taj projekat implicira tiranske metode. Ali šta je to kada ćemo na kraju svi biti srećni, moralni i Socijalno Jednaki ?
Da ne bude zablude: kao liberal, potpuno podržavam njihovo pravo da u ovakve ideje veruju i da ih promovišu. Kao čovek, te ideje smatram za nemoralne, antidruštvene, antihumanističke + logički neosnovane. Samo ovim drugovima jedan mali savet: kada birate (ili namećete) poglavicu, neka bude barem malo obrazovaniji od bravara. Što se ideologa tiče, teško da ćete prevazići vašeg bradatog gurua Karla ... mada ko zna ...
Na kraju, zaista verujem u plemenitost vaših motiva i neiskvarenost vaše (naivne) želje da sve bude idealno ... Ali ne mogu da se otmem utisku i činjenici da su svi takvi plemeniti poduhvati nužno završavali u tiraniji i krvi ....

Drugarski pozdrav Sarlu Morasu, do vidjenja ....



Ako je postojala ijedna stvar zbog koje mi je bilo drago što živim u ovoj smejuriji od države onda je to činjenica da smo bili poštedjeni libertarijanaca, objektivista, sajentologa i ostalih viceva. Avaj.. i tome dodje kraj. Bar još uvek nema Habardovih idolopoklonika, ako je to za neku utehu...


Greetings!
I’ve been following the section for quite a long time but was feeling shy to get myself a member’s account.
today some new cheap sun glasses links for my friends!
<a href=http://sunglasses-for-less.sunglassescheapcheapcheap.info/map.html>sunglasses for less</a>
<a href=http://sunglassescheapcheapcheap.info>cheap sunglasses</a>
<a href=http://chanel-silver-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>chanel silver sunglasses</a>
<a href=http://mazzi-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>mazzi sunglasses</a>
<a href=http://perscription-sunglasses-valentino.sunglassescheapcheapcheap.info>perscription sunglasses valentino</a>
<a href=http://sunglasses-clip-on.sunglassescheapcheapcheap.info>sunglasses clip on</a>
<a href=http://top-brands-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>top brands sunglasses</a>
<a href=http://famous-designers-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>famous designers sunglasses</a>
<a href=http://chole-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>chole sunglasses</a>
<a href=http://versace-mens-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>versace mens sunglasses</a>
<a href=http://julbo-sunglasses-website.sunglassescheapcheapcheap.info>julbo sunglasses website</a>
<a href=http://versace-cutout-temple-wrap-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>versace cutout temple wrap sunglasses</a>
<a href=http://coco-chanel-replica-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>coco chanel replica sunglasses</a>
<a href=http://prada-sunglasses-06e.sunglassescheapcheapcheap.info/map.html>prada sunglasses 06e</a>
<a href=http://kids-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>kids sunglasses</a>
<a href=http://older-armani-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>older armani sunglasses</a>
<a href=http://styleyes-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>styleyes sunglasses</a>
<a href=http://sunglasses-bugatti.sunglassescheapcheapcheap.info>sunglasses bugatti</a>
<a href=http://christain-dior-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>christain dior sunglasses</a>
<a href=http://victoria-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>victoria sunglasses</a>
<a href=http://roxy-foxy-sunglasses.sunglassescheapcheapcheap.info>roxy foxy sunglasses</a>

Your <b>sun glasses</b> doctor


hi, some new links from google
<a href=http://wedding-stuff.cheapcheapcheapcheap.info/map.html>wedding stuff</a>
<a href=http://geshia-coffee.cheapcheapcheapcheap.info/map.html>geshia coffee</a>
<a href=http://bulk-fresh-flowers.cheapcheapcheapcheap.info/map.html>bulk fresh flowers</a>

Joanna

Vaše ime

Vaš e-mail (neće biti vidljiv drugima)





(Prepišite 4 slova/broja sa slike iznad)