Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
O pravdi - Kritički osvrt na Rolsovu teoriju pravde
Miloš Nikolić
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
Komentari (2)
Ina
22.11.2008 - 15:26Rad mi se izuzetno sviđa i pronalazim dosta istine u ispisanim redovima Miloša Nikolića. Iako se profesionalno ne bavim političkom teorijom u tako sveobuhvatnom smislu već je moj domen izučavanje kulturne politike Evrope i Srbije, smatram da je ovde prikazana Rolsova teorija originalna i kreativana ali nakon drugog puta čitanja ovog rada uviđam da je Nozikov pristup dolsledniji ukoliko naravno posmatramo iz aspekta opšteg liberalizma i slobodnih pojedinaca...
Miloš Nikolić 23.11.2008 - 22:37Ina, neosporna je kreativnost Rolsove teorije pravde, posebno ideja davanja saglasnosti u početnoj poziciji pod velom neznanja. Međutim problem sa ovim pristupom je što se zasniva na problematičnim intuitivnim pretpostavkama i što u krajnjoj instanci pokušava da ponudi legitimacijsku osnovu državi blagostanja. Nozikov libertarijanizam treba posmatrati samo kao dosledno zaključivanje iz bazičnih premisa klasičnog liberalizma i u tom smislu se ogleda njegova doslednost.
Dodajte komentar