Libeku oteto od strane države (u dinarima):
"Mi koji verujemo kako je tržišni kapitalizam jedini pouzdani temelj za privredni napredak, ne tvrdimo da u životu nema mesta za milosrđe, niti pak da su bitne isključivo materijalne stvari."
- Margaret Tačer
Seminar POLITIKA POJEDINCA
25.01.2010.
SPEKULTURA blog
10.11.2009.
Ideas for a free society
11.10.2009.
Libertarijanski Klub je dobio na poklon veliki broj diskova IDEAS FOR A FREE SOCIETY. Ovaj disk sadrži preko 100 tekstova koji razmatraju probleme političkih, ekonomskih i socijalnih sloboda. Tekstovi su podeljeni u sledećim oblastima: the value of freedom, how markets work, contamporary challenges, understanding economics, policies for freedom and quotations.
Svi koji su zainteresovani za ovaj disk mogu nas kontaktirati putem maila ili facebook grupe.
Film ODGOVORI SLOBODE na Fakultetu političkih nauka
16.04.2009.
Na Fakultetu političkih nauka održana je 13. aprila premijera filma ODGOVORI SLOBODE. Veliki broj gledalaca i studenata pozdravio je film, a potom učestvovao u dvočasovnoj raspravi. Učesnik u filmu i asistent na fakultetu Vladimir Pavićević istakao je da će se film koristiti kao nastavno sredstvo u programu predmeta Istorija političkih teorija.
Arhiva aktuelnosti:
[02.02.2009] Gostovanje Miloša Nikolića u emisiji
[23.01.2009] Film Odgovori slobode u Liberalno demokratskoj partiji
[10.01.2009] "Odgovori slobode" na internetu
[30.12.2008] Prikazivanje filma u LDP-u
25.01.2010.
U izradi je projekat Politika pojedinca, seminar posvećen učenicima završne godine srednjih škola. Cilj seminara je da se zainteresovani učenici upoznaju sa osnovnim principima liberalizma i sa savremenim problemima koji su u vezi sa tim. Program dvodnevnog seminara koji će se održati u aprilu ove godine sastojaće se od kombinacije predavanja i interaktivnih radionica. Sve dalje informacije možete pratiti na našem sajtu kao i na facebook stranici Libek-a.
SPEKULTURA blog
10.11.2009.
Veliki broj članova Libek-a priključio se neformalnom kulturnom pokretu Spekultura. Blog Spekulture možete pratiti na www.spekultura.com
Ideas for a free society
11.10.2009.
Libertarijanski Klub je dobio na poklon veliki broj diskova IDEAS FOR A FREE SOCIETY. Ovaj disk sadrži preko 100 tekstova koji razmatraju probleme političkih, ekonomskih i socijalnih sloboda. Tekstovi su podeljeni u sledećim oblastima: the value of freedom, how markets work, contamporary challenges, understanding economics, policies for freedom and quotations. Svi koji su zainteresovani za ovaj disk mogu nas kontaktirati putem maila ili facebook grupe.
Film ODGOVORI SLOBODE na Fakultetu političkih nauka
16.04.2009.
Na Fakultetu političkih nauka održana je 13. aprila premijera filma ODGOVORI SLOBODE. Veliki broj gledalaca i studenata pozdravio je film, a potom učestvovao u dvočasovnoj raspravi. Učesnik u filmu i asistent na fakultetu Vladimir Pavićević istakao je da će se film koristiti kao nastavno sredstvo u programu predmeta Istorija političkih teorija.Arhiva aktuelnosti:
[02.02.2009] Gostovanje Miloša Nikolića u emisiji
[23.01.2009] Film Odgovori slobode u Liberalno demokratskoj partiji
[10.01.2009] "Odgovori slobode" na internetu
[30.12.2008] Prikazivanje filma u LDP-u
Tržišno rešenje
Legitimitet sile i nasilja u politici
Đorđe Trikoš
Primena nasilja je u politici oduvek prisutna. Štaviše, prisiljavanja i nasilništva različitih vrsta su starija od samog političkog odnosa kao takvog. Istorija civilizacije je obeležena krvavim ratovima i sukobima kako između različitih vojski i država, tako i unutar jedne zajednice; neki od najdestruktivnijih ratova nakon Napoleonovog poraza su vođeni unutar država, a ne između njih (Volc, 2008:115). Mnogi nasilničko ponašanje shvataju, čak, urođenim ljudskoj prirodi. Ipak, kako to ističe Remon Aron, „odustajanje od nasilja postaje ideologija neideokratskog režima“ (Aron, 1997:342). Razvojem konstitucionalnog političkog uređenja nasilje postaje neprihvatljivo, barem vid proizvoljnog pribegavanja istom. Zato nas sada interesuju okolnosti u kojima je nasilje opravdano. Naredni redovi će biti posvećeni pitanju opravdanosti [državnog] monopola na silu i [državnog] sprovođenja nasilja u sistemu liberalno-demokratskog političkog uređenja.
Hajekova kritika društvene pravde
Milovan Dekić
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.
O pravdi - Kritički osvrt na Rolsovu teoriju pravde
Miloš Nikolić
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
Đorđe Trikoš
Primena nasilja je u politici oduvek prisutna. Štaviše, prisiljavanja i nasilništva različitih vrsta su starija od samog političkog odnosa kao takvog. Istorija civilizacije je obeležena krvavim ratovima i sukobima kako između različitih vojski i država, tako i unutar jedne zajednice; neki od najdestruktivnijih ratova nakon Napoleonovog poraza su vođeni unutar država, a ne između njih (Volc, 2008:115). Mnogi nasilničko ponašanje shvataju, čak, urođenim ljudskoj prirodi. Ipak, kako to ističe Remon Aron, „odustajanje od nasilja postaje ideologija neideokratskog režima“ (Aron, 1997:342). Razvojem konstitucionalnog političkog uređenja nasilje postaje neprihvatljivo, barem vid proizvoljnog pribegavanja istom. Zato nas sada interesuju okolnosti u kojima je nasilje opravdano. Naredni redovi će biti posvećeni pitanju opravdanosti [državnog] monopola na silu i [državnog] sprovođenja nasilja u sistemu liberalno-demokratskog političkog uređenja.
Hajekova kritika društvene pravde
Milovan Dekić
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.O pravdi - Kritički osvrt na Rolsovu teoriju pravde
Miloš Nikolić
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.