Libeku oteto od strane države (u dinarima):
"U moderno doba sloboda je sve ono što garantuje nezavisnost građana u odnosu na vlast."
- Benžamen Konstan
Završen seminar POLITIKA POJEDINCA
26.04.2010.
Odabrani učesnici seminara POLITIKA POJEDINCA
21.04.2010.
Produžen rok za prijavljivanje!
09.04.2010.
Seminar "Politika pojedinca"
08.03.2010.
Arhiva aktuelnosti:
[25.01.2010] Seminar "Politika pojedinca" u izradi
[10.11.2009] SPEKULTURA blog
[11.10.2009] Ideas for a free society
[16.04.2009] Film ODGOVORI SLOBODE na Fakultetu političkih nauka
26.04.2010.
Uspešno je završen prvi seminar Politika pojedinca. Osamnaest beogradskih srednjoškolaca se dva dana intenzivno bavilo filozofijom slobode. LibeK se zahvaljuje učesnicima i sponzorima!
Odabrani učesnici seminara POLITIKA POJEDINCA
21.04.2010.
Završeno je prijavljivanje za seminar Politika pojedinca u organizaciji Libeka. Srednjoškolci koji će učestvovati na seminaru odabrani su u skladu sa iskazanom zainteresovanošću.
Zahvaljujemo se svim prijavljenim kandidatima.
Zahvaljujemo se svim prijavljenim kandidatima.
Produžen rok za prijavljivanje!
09.04.2010.
Rok za prijavljivanje za učestvovanje na seminaru "Politika pojedinca" u organizaciji Libeka produžen je do 20. aprila. Aplikacija se može skinuti ovde, i nakon popunjavanja, šalje se na prijava@libek.org.rs.
Seminar "Politika pojedinca"
08.03.2010.
Libertarijanski Klub – Libek, u saradnji sa fondacijom Friedrich Naumann vas poziva na dvodnevni seminar za srednjoškolce - "Politika pojedinca", koji će se održati 24. i 25. aprila 2010. godine u hotelu Park u Beogradu.
Pravo učešća imaju učenici beogradskih srednjih škola i gimnazija koji su u vreme održavanja seminara stariji od 18 godina.
Dvodnevni seminar "Politika pojedinca" ima za cilj upoznavanje učesnika sa osnovama političke tradicije liberalizma. Seminar se sastoji od predavanja i interaktivnih radionica u kojima učesnici imaju aktivnu ulogu. Obrađivaće se najvažnije teorijske i praktične postavke liberalizma sa akcentom na praktičnoj primeni u rešavanju raznih društvenih problema. U okviru seminara biće obrađene sledeće teme:
- Prirodna prava pojedinca
- Civilno društvo
- Problemi jednakosti i pravde
- Problem države
- Liberalne osnove i moderni izazovi Evropske Unije
Troškovi ishrane i osveženja u toku seminara pokriveni su od strane organizatora.
Prijavljivanje se vrši putem aplikacije koja se može preuzeti ovde. Rok za prijavljivanje je 8. april 2010.
Pravo učešća imaju učenici beogradskih srednjih škola i gimnazija koji su u vreme održavanja seminara stariji od 18 godina.
Dvodnevni seminar "Politika pojedinca" ima za cilj upoznavanje učesnika sa osnovama političke tradicije liberalizma. Seminar se sastoji od predavanja i interaktivnih radionica u kojima učesnici imaju aktivnu ulogu. Obrađivaće se najvažnije teorijske i praktične postavke liberalizma sa akcentom na praktičnoj primeni u rešavanju raznih društvenih problema. U okviru seminara biće obrađene sledeće teme:
- Prirodna prava pojedinca
- Civilno društvo
- Problemi jednakosti i pravde
- Problem države
- Liberalne osnove i moderni izazovi Evropske Unije
Troškovi ishrane i osveženja u toku seminara pokriveni su od strane organizatora.
Prijavljivanje se vrši putem aplikacije koja se može preuzeti ovde. Rok za prijavljivanje je 8. april 2010.
Arhiva aktuelnosti:
[25.01.2010] Seminar "Politika pojedinca" u izradi
[10.11.2009] SPEKULTURA blog
[11.10.2009] Ideas for a free society
[16.04.2009] Film ODGOVORI SLOBODE na Fakultetu političkih nauka
Tržišno rešenje
Legitimitet sile i nasilja u politici
Đorđe Trikoš
Primena nasilja je u politici oduvek prisutna. Štaviše, prisiljavanja i nasilništva različitih vrsta su starija od samog političkog odnosa kao takvog. Istorija civilizacije je obeležena krvavim ratovima i sukobima kako između različitih vojski i država, tako i unutar jedne zajednice; neki od najdestruktivnijih ratova nakon Napoleonovog poraza su vođeni unutar država, a ne između njih (Volc, 2008:115). Mnogi nasilničko ponašanje shvataju, čak, urođenim ljudskoj prirodi. Ipak, kako to ističe Remon Aron, „odustajanje od nasilja postaje ideologija neideokratskog režima“ (Aron, 1997:342). Razvojem konstitucionalnog političkog uređenja nasilje postaje neprihvatljivo, barem vid proizvoljnog pribegavanja istom. Zato nas sada interesuju okolnosti u kojima je nasilje opravdano. Naredni redovi će biti posvećeni pitanju opravdanosti [državnog] monopola na silu i [državnog] sprovođenja nasilja u sistemu liberalno-demokratskog političkog uređenja.
Hajekova kritika društvene pravde
Milovan Dekić
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.
O pravdi - Kritički osvrt na Rolsovu teoriju pravde
Miloš Nikolić
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
Đorđe Trikoš
Primena nasilja je u politici oduvek prisutna. Štaviše, prisiljavanja i nasilništva različitih vrsta su starija od samog političkog odnosa kao takvog. Istorija civilizacije je obeležena krvavim ratovima i sukobima kako između različitih vojski i država, tako i unutar jedne zajednice; neki od najdestruktivnijih ratova nakon Napoleonovog poraza su vođeni unutar država, a ne između njih (Volc, 2008:115). Mnogi nasilničko ponašanje shvataju, čak, urođenim ljudskoj prirodi. Ipak, kako to ističe Remon Aron, „odustajanje od nasilja postaje ideologija neideokratskog režima“ (Aron, 1997:342). Razvojem konstitucionalnog političkog uređenja nasilje postaje neprihvatljivo, barem vid proizvoljnog pribegavanja istom. Zato nas sada interesuju okolnosti u kojima je nasilje opravdano. Naredni redovi će biti posvećeni pitanju opravdanosti [državnog] monopola na silu i [državnog] sprovođenja nasilja u sistemu liberalno-demokratskog političkog uređenja.
Hajekova kritika društvene pravde
Milovan Dekić
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.O pravdi - Kritički osvrt na Rolsovu teoriju pravde
Miloš Nikolić
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.